Zakonitosti crtanja mapa uma   

Zakoni, stari, novi, precizni, jasni. Zakoni koji nas obavezuju, koji nam ukazuju,  zakoni sa malim i velikim „rupama“ i „rupicama“.

Postoje Zakoni koji se moraju poštovati i zakoni koji to baš i nisu, ali se ipak preporučuje da  ih se pokušate pridržavati mada  ne striktno jer treba razvijati i svoj lični jedinstven stil.

Sad se već sigurno pitate o čemu ja ovde „govorim“? 

Jednostavno o zakonima koji to jesi i nisu,  o zakonima malo drugačijim od onih što ih možete čitati u Službenom glasniku,  o zakonima odnosno zakonitostima crtanja mapa uma.

Internet je mesto gde se  može doći do informacija o kojima smo nekad,  mi „obični smrtnici“,  mogli samo sanjati.  Sada nam je dovoljno  samo malo dobre volje, želje za znanjem i malo vremena kako bismo krenuli u potragu za onim što želimo saznati. Više nema „tajne“ dostupne malobrojnima, te Vam tako ni ja neću mnogo toga novog otkriti što  do sada niste mogli  čitati, medjutim probaću ja to malo onako svojim rečima  ,  ukratko,  te i  slikom,  vizuelno dočarati.

Čitali ste o mapama uma. Saznali ste koliko Vam one mogu olakšati učenje, koliko mogu sve  naučeno duže skladištiti u „fiokicima“  našeg mozga. Verovatno ste ako Vas je ova tema interesovala  čitali  i o zakonitostima crtanja tih mapa mada se uvek kaže: jedino pravilo je da pravila nema. Ali ……..iako se kaže da pravila nema uče nas o zakonitostima, pa hajde da vidimo koje su to zakonitosti.

Ovo je moja slika „Zakona“  crtanja mapa uma. Naravno ona je meni jasna jer  stavljene slike govore baš ono što treba da mi kažu. Vi morate pronaći svoje slike, one koje će vas naterati da gledajući ih počnete odmah pričati o onome što vam govore, o onome što ste hteli zapamtiti crtajući ih.

Kako bih Vam malo olakšala pretvoriću  slike  u reči  (opet ja obrnutim  redom  ).

1. PAPIR: velik, prazan, pejzaž-kao slika na zidu. (Mape uma se crtaju  na papiru, velikom,  praznom, radi lakše preglednosti  i jasnoće onoga što želimo zapamtiti. Počinje se od sredine i centralnog lika.  To nacrtano, mapirano kasnije u našoj glavi treba da je kao slika najlepšeg pejzaža, mada mogu se okačiti i na zid umesto  tamo neke bezvezne……što da ne. Bilo bi cool. Palo li je možda kome na pamet to do sada?  Nacrtam tako recimo sva vremena u engleskom jeziku, okačim na zid ispred sebe i  čim  mi ustreba uvek  je tu na dohvat ruke, dignem pogled, malo „zvirnem“ i idem dalje).
2. LINIJE: zakrivljene, konusne, povezane. (Ovi zakoni koriste  i linije. Konusne, zakrivljene, moraju biti povezane,  tu su i  i repići i rogići……)
3. REČI: trodimenzionalne, simboli, naglasiti, ključne, odabrane iz teksta (Zakoni  se  naravno,  sastoje od  reči. Zato je suvoparan, zato ga slabo čitamo još slabije koristimo i pridržavamo ga se a i teško ga  i pamtimo.  Ovde, medjutim, stavljamo samo  ključne reči, ono što moramo  naglasiti,  onu bitnu reč (rezime), koristimo  što češće trodimenzionalne. Videćete lakše se pamte takve napisane reči)
4. SLIKE: simboli, svuda, lepe, jasne, trodimenzionalne (Gde god je to moguće treba koristiti slike. Ovo pravilo je verovatno jasno. Znate kako se ono kaže jedna slika…….zato nemam šta dodati više, samo)
5. BOJE: pamtljive, 3 i više, boje koje povezuju sličice sa sličicama ( Veoma su bitne  boje. Njima odvajamo, naglašavamo,  dajući svakoj grani odredjenu vrednost.)
6. STRUKTURA: reflektuju nas i našu percepciju, radijalno, povezuje  – grane se povezuju kao molekule (Struktura jedne mape uma  mora da bude takva da zaista  reflektuju nas i našu percepciju, da  povezuje kao što se recimo u Zakonu na Stav 1.  nadovezuje stav 2. na kojeg se nadovezuje stav 3…….. Ne podseća vas to na hemiju, molekule ?)

Gledajući gornju sliku, njegove grane i podgrane  vidite li i Vi isto?  Ako ne a interesantno Vam je ovo i želite nacrtati svoju mapu uma  probajte ispisane reči staviti u grane i na njima sliku koja će Vama biti jasn